Ћелијска мембрана миокарда је полупропусна мембрана.У мировању, одређен број позитивно наелектрисаних катјона је распоређен изван мембране.Исти број негативно наелектрисаних ањона је распоређен у мембрани, а екстрамембрански потенцијал је већи од мембранског, што се назива поларизационом стању.У мировању, кардиомиоцити у сваком делу срца су у поларизованом стању и нема разлике потенцијала.Потенцијална крива коју прати струјни снимач је равна, што је еквипотенцијална линија површинског електрокардиограма.Када се кардиомиоцити стимулишу одређеним интензитетом, мења се пропустљивост ћелијске мембране и велики број катјона се инфилтрира у мембрану за кратко време, тако да се потенцијал унутар мембране мења из негативног у негативан.Овај процес се назива деполаризација.За цело срце, промену потенцијала кардиомиоцита из ендокардијалне у епикардијалну секвенцу деполаризације, потенцијална крива коју прати тренутни рекордер назива се деполаризациони талас, односно П талас и комора преткомора на површинском електрокардиограму КРС талас.Након што је ћелија потпуно уклоњена, ћелијска мембрана испушта велики број катјона, узрокујући да се потенцијал у мембрани промени из позитивног у негативан и врати у првобитно поларизационо стање.Овај процес се врши од епикарда до ендокарда, што се назива реполаризација.Слично, промена потенцијала током реполаризације кардиомиоцита је описана од стране регистратора струје као поларни талас.Пошто је процес реполаризације релативно спор, талас реполаризације је нижи од таласа деполаризације.Електрокардиограм атријума је низак у атријалном таласу и закопан је у комору.Поларни талас коморе се појављује као Т талас на површинском електрокардиограму.Након што су цели кардиомиоцити реполаризовани, стање поларизације је поново враћено.Није било разлике потенцијала између ћелија миокарда у сваком делу, а површински електрокардиограм је снимљен до еквипотенцијалне линије.
Срце је тродимензионална структура.Да би се одразила електрична активност различитих делова срца, електроде се постављају у различите делове тела да би забележиле и одражавале електричну активност срца.У рутинској електрокардиографији обично се постављају само 4 електроде удова и електроде од В1 до В66 торакалне електроде, а снима се конвенционални електрокардиограм са 12 одвода.Различита електрода се формира између две електроде или између електроде и централног потенцијалног краја и повезана је са позитивним и негативним полом електрокардиографског галванометра преко проводне жице да би се забележила електрична активност срца.Између две електроде формира се биполарни вод, при чему је један вод позитиван, а један негативан пол.Биполарни одводи удова укључују И одвод, ИИ одвод и ИИИ одвод;између електроде и централног потенцијалног краја формира се монополарни вод, где је електрода за детекцију позитивни пол, а крај централног потенцијала негативни пол.Централни електрични крај је Разлика потенцијала забележена на негативној електроди је премала, па је негативна електрода средња вредност збира потенцијала одвода друга два екстремитета осим електроде сонде.
Електрокардиограм бележи криву напона током времена.Електрокардиограм се снима на координатном папиру, а координатни папир се састоји од малих ћелија ширине 1 мм и висине 1 мм.Апсциса представља време, а ордината представља напон.Обично се снима при брзини папира од 25 мм/с, 1 мала мрежа = 1 мм = 0,04 секунди.Напон на ординати је 1 мала мрежа = 1 мм = 0,1 мв.Методе мерења осе електрокардиограма углавном укључују визуелну методу, методу мапирања и методу табеле.Срце производи много различитих галванских вектора у процесу деполаризације и реполаризације.Вектори галванског пара у различитим правцима се комбинују у вектор да би се формирао интегрисани ЕКГ вектор целог срца.Вектор срца је тродимензионални вектор са фронталним, сагиталним и хоризонталним равнима.Обично се клинички користи правац парцијалног вектора пројектованог на фронталну раван током вентрикуларне деполаризације.Помозите да се утврди да ли је електрична активност срца нормална.
Време објаве: 24.08.2021